Ali treba biti iskren. Zamisli da si ti ova strana što je izgubila $12.5 miliona. Da je se ta krađa desila u bitcoinu, novac bi mogao slobodna da se prebacuje bez ikakve kontrole, miksa, muti i da mu se možda izgubi trag. Pošto nije, prevarena strana sad ima veću nadu da će im se vratiti bar tih blokiranih $11.8 miliona. I šta bi ti sad da si u njihovim cipelama? Da se busaš u prsa od decentralizacije i apsolutne slobode a u minusu od $12.5 miliona ili da ne razmišljaš o svemu tome i da dobiješ svoj novac nazad? Sve je to super i lijepo na papiru dok se ovako nešto ne desi nažalost.
Poanta je da bi korisnik trebao biti informiran i napraviti svoj izbor. Potpuna sloboda i potpuna odgovornost za svoj novac ili pak vjerovanje centralnom entitetu koji te na neki način štiti ako ne nestane sa svime. Ja znam šta ja biram, ali onda ne kmečim ako ostanem bez love zbog svoje greške. Ne dešava mi se često ali sam bez da trepnem otpisao neku siću na crytopiji, lovu koju sam poslao na lažnu ICO stranicu ili jedan wallet di sam izgubio ključeve.
Svaki izbor ima svoje prednost i mane. Također sigurnost i ease of use su obično na suprotnoj strani i svako treba naći balans koji mu paše.
Već sam više puta pisao o mom hotwaletu na mobitelu, bio sam najsretniji dok me coinomi nije prisilio da stavim šifru. Imao sam mobitel bez pina, i coinomi koji šalje lovu samo pritiskom na send i tako mi je odgovaralo
S druge strane na tom walletu nikada nije bilo više od par stotina dolara, a obično i dosta manje.